Комплекс Црквина

Над градом Требињем издиже се уочљиво узвишење – Црквина и Храм Херцеговачка Грачаница подигнут на њему. Са ове висинске коте Храм наткриљује град штитећи га, благорастворењем ваздуха и умирењем стихија земаљских пошасти. Са овог предивног светог мјеста на Црквини, упућују се молитве, за добро, здравље и радост, становницима Херцеговине. Херцеговачка Грачаница је као кандило упаљено пред иконом града, свјетило и оријентир у ноћи, архитектонска молитва Богу и анђелима Његовим…. А.Ј.

Јован Дучић, највећи српски пјесник и дипломата, сахрањен је у цркви Благовјештења, Херцеговачкој Грачаници, на брду Црквини. То је трећа реплика Грачанице са Косова у савременој српској цркви. Црквина, брдо у источном дијелу Требиња, одакле се шири видик на град и ријеку Требишњицу и мостове, кроз вијекове је представљало узвишење ходочашћа и мира. Некада се ту налазила црква Светог Михајла, средњевјековна задужбина краља Милутина, а сада црква Благовјештења – Херцеговачка Грачаница.

Бранко Тупањац, родом из Билеће и бизнисмен из Чикага, на Конгресу српског ујединјења у Кливленду(САД), одржаном септембра 1999 год. саопштио је своју спремност да буде ктитор храма већ названог Херцеговачка Грачаница, чији су темељи били освештани. Потом у децембру исте године посјетио је Требиње, гдје је са владикама Григоријем и Атанасијем утврдио детаље о изградњи храма на Црквини, гдје су радови почели у марту следеће године.

Благослов за пројектовање је добио Предраг Ристић, који је требао да изрази писмено исказану чежњу и посљедњу жељу из Дучићевог тестамента. Црква је грађена у типично византијском стилу, али према ријечима архитекте „не предимензионирана и грандиозна, не буквална, стерилна музејска копија, већ искључиво настављање, грачаничког мита, једном дата за свагда Света Тајна, која је постављена као непролазни и у све време савремен закон“. Начињена је од читаве композиције различитих грађевинских материјала, обједињујући захтјеве и некадашњег и садашњег неимарства. Зидови су од армираног бетона, с тим што је унутрашњи дио обложен циглом, а спољашњи сигом уз орнаментику такође од цигле. Камени блокови у основици су из подручја Поповог поља, сига је из Таора, цигла из Черевића (Војводина). У грађевинама овог типа не користи се обичан креч, па је употријебљен креч из Невесиња, стар преко 20 година. Црква је петокуполна, подигнута је на 16 стубова и сви су квадратног пресјека, осим једног који има кружну основицу, а који је наслоњен на камен донесен из Грачанице са Косова. Под је умјетничка израда Владана Банковића из Београда, а копија је пода из задужбине цара Душана – цркве Светих Арханђела из Призрена. Црква је живописана секо техником са изразитим утицајем византијског сликарства Стаматиса Склириса, а заслуге за то припадају Александру Живадиновићу и његовим помоћницима. Престоне иконе радила је сестра Текла из манастира Добрићево, док је иконостас рађен при манастиру Тврдош. Полијелеј је поклон Радмиле Тупањац, супруге ктитора, који је по њеној наруџби рађен у Солуну. Крстове је израдила индустрија алата из Требиња, а позлату крстова Борис Иванчев из Новог Сада. Звона је лила ливница из Футога.

Храм је освећен 22. Октобра 2000 г. На завршној церемонији преноса и полагања Дучићевог земног праха, у недељу ујутро је свечаност почела освећењем Храма, иконостаса и Светог престола. Чин освећења обавио је Његова Светост Патријарх српски Павле са Епископима Григоријем и Атанасијем и више митрополита, владика и свештенства Српске православне цркве. Посебно је занимљиво да је саслуживао 93-годишњи протојереј Раде Вукомановић, један од ретких Дучићевих савременика, кога је песник, приликом подизања споменика Петру Петровићу Његошу у Требињу 1938. године, замолио да служи литургију и у његовој цркви.

На вечни починак Дучића је испратило више десетина хиљада грађана, угледних личности из овог дела Херцеговине, РС, Србије, Црне Горе и расејања.

На духовној академији „Испуњење Дучићевог завета“, која се потом одржала у порти, од песника се опростио академик Матија Бећковић, подсетивши да су Дучић и слобода у нашу земљу стигли заједно. Владика Григорије је изговорио поруку коју су ђаци ОШ „Јован Дучић“ из Чајетине оставили на песниковом гробу: „Опрости због дугог боравка у туђини, почивај мирно на својој Црквини“.

У оквиру комплекса Црквина налази се и Владичански двор, који у свом саставу има галерију икона, књижару, као и простор предвиђен за ликовне изложбе, пројекције мултимедијалних садржаја, а погодан је и за књижевне вечери и све врсте презентација и промоција.

Засигурно најљепша позорница у Херцеговини је амфитеатар на брду Црквина изнад Требиња. Рађен је по пројекту Раше Невенића, пејзажног архитекте. У њему се одржавају разне културне манифестације, позоришне представе, фолклорни наступи, музички догађаји, пјесничке вечери. Посебност амбијента је у панорамском погледу, који се пружа са висине на град и околна брда.

У протеклом периоду Херцеговачка Грачаница угостила је бројне угледне личности; патријархе, митрополите, епископе, предсједнике, амбасадоре, познате спортисте, академике, књижевнике, сликаре… У њеним просторима одржане су значајне културне манифестације и други програми од којих наводимо само неке најзначајније :

– Свечаност отварања Кошаркашког кампа „Дејан Бодирога“, који сваке године у Требиње доводи око 400 дјеце из цијелог свијета.
– Извођење монодраме „Мемоари проте Матеје Ненадовића“ великана српског позоришта покојног Љубе Тадића.
– Промоција књиге „Сан малог Карађорђа“ Принцезе Јелисавете Карађорђевић, уз њено присуство.
– Концерт познатих византијских хорова из Грчке.
– Сваке године уз манифестације „Дучићев дан“ и „Дучићеве вечери“ организоване су поетске вечери, промоције књига и научни скупови.
– Организовано је више изложби слика наших познатих сликара
– Одржано је свечано отварање манифестације „ Дани Европе у Требињу „
– У амфитеатру се сваке године на Видовдан одржава поетско-музички програм „Косовска вечера“.
– Свечаност почетка рада Фондације „Свети Вукашин“ са бројним угледним званицама.
– Више разних музичко-сценских програма дјеце из православних вртића, основних и музичких школа.

Током протеклих тринаест година Храм и порта су стално надограђивани и уређивани. Тако је направљен нови плато са фонтаном, нови велики паркинг простор, обезбијеђено водоснабдијевање из ријеке Требишњице, отворен нови књижарско-галеријски простор, изграђен објекат за освјежење посјетилаца, направљено дјечије игралиште… Све то је резултирало да комплекс Херцеговачка Грачаница добије значајно признање као најуређенији простор у Републици Српској 2011 г. на конкурсу РТРС „Најкутак РС“.

Херцеговачка Грачаница је постала најпрепознатљивији симбол и мјесто посјете у цијелој Херцеговини. Тако је од 2000 г. до данас Херцеговачку Грачаницу посјетило преко милион посјетилаца из српских земаља, региона и свијета. Она је постала „бисер Херцеговине“, незаобилазна дестинација за поклоничка путовања, ђачке екскурзије као и све путнике пролазнике кроз Требиње.