Над градом Требињем издиже се уочљиво узвишење – Црквина и Храм Херцеговачка Грачаница подигнут на њему. Са ове висинске коте Храм наткриљује град штитећи га, благорастворењем ваздуха и умирењем стихија земаљских пошасти. Са овог предивног светог мјеста на Црквини, упућују се молитве, за добро, здравље и радост, становницима Херцеговине. Херцеговачка Грачаница је као кандило упаљено пред иконом града, свјетило и оријентир у ноћи, архитектонска молитва Богу и анђелима Његовим…. А.Ј.

Јован Дучић, највећи српски пјесник и дипломата, сахрањен је у цркви Благовјештења, Херцеговачкој Грачаници, на брду Црквини. То је трећа реплика Грачанице са Косова у савременој српској цркви. Црквина, брдо у источном дијелу Требиња, одакле се шири видик на град и ријеку Требишњицу и мостове, кроз вијекове је представљало узвишење ходочашћа и мира. Некада се ту налазила црква Светог Михајла, средњевјековна задужбина краља Милутина, а сада црква Благовјештења – Херцеговачка Грачаница.

Бранко Тупањац, родом из Билеће и бизнисмен из Чикага, на Конгресу српског ујединјења у Кливленду(САД), одржаном септембра 1999 год. саопштио је своју спремност да буде ктитор храма већ названог Херцеговачка Грачаница, чији су темељи били освештани. Потом у децембру исте године посјетио је Требиње, гдје је са владикама Григоријем и Атанасијем утврдио детаље о изградњи храма на Црквини, гдје су радови почели у марту следеће године.

Благослов за пројектовање је добио Предраг Ристић, који је требао да изрази писмено исказану чежњу и посљедњу жељу из Дучићевог тестамента. Црква је грађена у типично византијском стилу, али према ријечима архитекте „не предимензионирана и грандиозна, не буквална, стерилна музејска копија, већ искључиво настављање, грачаничког мита, једном дата за свагда Света Тајна, која је постављена као непролазни и у све време савремен закон“. Начињена је од читаве композиције различитих грађевинских материјала, обједињујући захтјеве и некадашњег и садашњег неимарства. Зидови су од армираног бетона, с тим што је унутрашњи дио обложен циглом, а спољашњи сигом уз орнаментику такође од цигле. Камени блокови у основици су из подручја Поповог поља, сига је из Таора, цигла из Черевића (Војводина). У грађевинама овог типа не користи се обичан креч, па је употријебљен креч из Невесиња, стар преко 20 година. Црква је петокуполна, подигнута је на 16 стубова и сви су квадратног пресјека, осим једног који има кружну основицу, а који је наслоњен на камен донесен из Грачанице са Косова. Под је умјетничка израда Владана Банковића из Београда, а копија је пода из задужбине цара Душана – цркве Светих Арханђела из Призрена. Црква је живописана секо техником са изразитим утицајем византијског сликарства Стаматиса Склириса, а заслуге за то припадају Александру Живадиновићу и његовим помоћницима. Престоне иконе радила је сестра Текла из манастира Добрићево, док је иконостас рађен при манастиру Тврдош. Полијелеј је поклон Радмиле Тупањац, супруге ктитора, који је по њеној наруџби рађен у Солуну. Крстове је израдила индустрија алата из Требиња, а позлату крстова Борис Иванчев из Новог Сада. Звона је лила ливница из Футога.

Храм је освећен 22. Октобра 2000 г. На завршној церемонији преноса и полагања Дучићевог земног праха, у недељу ујутро је свечаност почела освећењем Храма, иконостаса и Светог престола. Чин освећења обавио је Његова Светост Патријарх српски Павле са Епископима Григоријем и Атанасијем и више митрополита, владика и свештенства Српске православне цркве. Посебно је занимљиво да је саслуживао 93-годишњи протојереј Раде Вукомановић, један од ретких Дучићевих савременика, кога је песник, приликом подизања споменика Петру Петровићу Његошу у Требињу 1938. године, замолио да служи литургију и у његовој цркви.

На вечни починак Дучића је испратило више десетина хиљада грађана, угледних личности из овог дела Херцеговине, РС, Србије, Црне Горе и расејања.

На духовној академији „Испуњење Дучићевог завета“, која се потом одржала у порти, од песника се опростио академик Матија Бећковић, подсетивши да су Дучић и слобода у нашу земљу стигли заједно. Владика Григорије је изговорио поруку коју су ђаци ОШ „Јован Дучић“ из Чајетине оставили на песниковом гробу: „Опрости због дугог боравка у туђини, почивај мирно на својој Црквини“.